mer de noms, more imena

Zaključak

I koja je poenta svega ovog napisanog ovde -pojma nemam
Ali znam šta sam naučio iz svega ovog

Naučio nešto o ljudima, horoskopu, horoskopskim znacima, sebi i svetu u opšte – i sad ću to probati da sumiram u par rečenica

Danas kada me neko žensko čeljade upita šta sam u horoskopu ne odgovaram pričom o precesiji, silama i td. Jer od tih priča se, kao što predpostavljate, nisam ovajdio.
Danas kada me neka pita šta sam u horoskopu, odgovaram Škorpija (jerbo su one najbolje u krevetu, tako barem astrolozi tvrde)

Astrolagija IV – besmrtnost

Dakle videli smo kako astrologija jednostavno prkosi nekim elementarnim zakonima prirode, i da je sama sebi kontradiktorna. Ali postoji još dosta nelogičnosti za koje nije potrebno poznavanje gore-pomentih zakona. Potrebno je samo uoćiti ih i razmisliti koji minut o njima, da bi se uvidela njihova besmislenost. Navečću ovde neke od njih. Krenimo od početka

Rođenje – Datum rođenja određuje kom horoskopskom znaku pripadamo. Sat rođenja određuje podznak. Znači razlika od par sati je razlika između budućeg genija, i džepoaroša. Jebeš genetiku i sve ostale stvari koje bi mogle da utiču. A i zašto baš trenutak rođenja. Beba je u potpunosti formirana i razvijena danima, pa i nedeljama pre rođenja. Ili možda ona neukrotiva sila, kojom planete utiču na čoveka, je ustanju da se probije kroz debele bolničke zidove, ali nije kroz par santimetara debelu matericu. Ja mislim da može da utiče na nerođeno dete (u stvari, “da bi mogla da utiče” je gramatićki ispravno – pošto, kao što ste možda mogli da zaključite, nisam baš ubeđen u njeno postojanje), nego da je ovo mnogo lakše za računicu (ako u opšte i postoji neka računica) – de će sad astrolog da utvrđuje kad je tačno formiranje ljudskog bića kompletirano unutar materice.

Rođenje – Šta je sa blizancima koji su rođeni u razmaku od svega par minuta. Po astrologiji oni bi trebali manje više identičan život da imaju. Ajde da ne budemo baš striktni povodom toga, i da pod identičan život podrazumevamo samo krupne stvari – znači trebali bi da se bave istim zanimanjem, da se ožene devojkama istog karaktera u istoj godini, da imaju isti broj dece istog pola, i da umru iste godine. Mislim da bar neko ovde zna blizance koji imaju potpuno različit život. Ili da su čuli za slučaj gde je jedan brat u mladosti poginuo u saobraćajnoj nesreći a drugi dočekao duboku starost; ili da je jedan pola života proveo u zatvoru, dok je drugi vodio pristojan i pošten život, i td, primera ima mnogo. Primera, kojih po astrologiji ne bi trebalo da bude

Rođenje – Šta je sa svim tim ljudima širom sveta koji su se istovremeno rodili, znači da bi širom sveta trebali da imamo milione ljudi sa istim sudbinama

Smrt – Šta je sa nekom avionskom nesrećom. Očigledno da za smrt par stotina putnika nije kriv ludi terorista koji je mislio da ga posle tog samo-ubilačkog čina čeka par tuca devica u after-life-u. Ne, nema krivca, stvar je u tome da su svi putnici bili strelci u horoskopu i da ih od samog rođenja takva sudbina iščekivala.

I tako dalje..

Jasno je kako je i zašto astrologija nastala.. Ljudi su jednostavno u to primitivnije doba na nebu projektovali svoje živote, i u planetama videli svoje bogove (svaki narod je planetama davao imena svojih bogova, tako i danas planete nose imena rimskih bogova). I tako su polako razvili sistem praćenja ne bi li otkrili šta im bogovi spremaju. Astrologija ima svoj istorijski značaj u razvijanju astronomije, pa delom i drugih nauka, matematike i fizike. Slično kao što je alhemija utabala put za razvoj hemije. Međutim za razliku od alhemije, astrologija nije otišla u muzej. Ona je tu svuda oko nas, tolerisana, čak i podržavana od strane vlasti. Zašto danas, u eri mikro-procesora, na pragu ere među-planetarnog putovanja većina ljudi veruje da te planete imaju neku mističnu moć nad njihovim sudbinama. Zašto ta prastara “nauka” (sujeverje je mnogo precizniji izraz) i dalje živi uprkos tome, da je u svakom pogledu jasno, da su svi principi na kojima se zasniva pogrešni, ili izmišljeni. Ja ne znam, ako neko zna, ili ima neku ideju, lepo bi bilo da je podeli ovde sa nama

King of kings

Nije Elvis.. Znam da sada vecina ne može da veruje šta je upravo pročitala, i da misli, ako ne i viče, BOGOHULNIK, i suzdržava se da ne pljune na ekran, ali ja ne znam šta da vam radim – Elvis nije kralj nad kraljevima. Bil Hiks jeste.
Komičar, ali i mnogo više od toga. Imao je neverovatno dobro shvatanje o životu, politici, religiji, moralu, američkoj spoljnoj politici etc, na kojima je zasnivao svoje nastupe..
Nažalost kao i veićina velikana pre njega, otišao je pre svog vremena. Sad mi je baš to palo na pamet – kako je veliki broj ljudi koji su se trudili da svoje dručačije shvatanje sveta podele sa svetom, i pokušli da naprave razliku, otišlo pre vremena. Bil je imao samo tridedest i kusur godina.
Ili su možda ipak otišli tačno na vreme. Možda je taj njihov preuranjen odlazak bilo gorivo koje je uvećalo magnitudu njihove borbe. Koja je tako uvećana uspela da napravi razliku, i promeni stvari. A ljude koji su vodili tu borbu uvrsti u legende, i mi ih danas pamtimo kao revolucionare. Kako god, sa Bilom to nije bio slučaj. Prerana smrt ga nije učinala većim nego što je bio za života, kao što je to uradila za mnoge druge pre i posle njega. Danas za njega mali broj ljudi zna, što je šteta jer ima mnogo toga da ponudi. I u ime toga, deo bloga posvetiću njemu, i ostavljati ovde jednom nedeljno delove njegovih nastupa

za početak

Astrolagaija part III – may the force be with you

Ceo ovaj svet postoji, i funkcioniše zahvaljujući postojanju 4 sile, i njihovim interakcijama. Gravitaciona, Elektro-magnetna, Nuklearna i Slaba sila. Pretpostavljam da svi znate nešto o ovome, tako da neću da trošim vreme i prostor, i da objašnjavam šta je koja sila. Ono što je bitno, to je ova prva rečenica.
Dakle, postoje četri sile, i do sada nije naslućeno postojanje, niti je nađen razlog za postojanje neke pete sile. I sve što se na ovom svetu dešava je posledica dejstva neke od ovih sila.
Znači uticaj planete na čovekovu sudbinu takođe mora da se vrši posredstvom neke sile. Pa ajmo da proanaliziramo koja bi mogla da bude
Nuklearna i slaba, su sile koje drže subatomske čestice na mestu, i njihovo dejstvo prestaje van atomskog jezgra. Znači zbog neshvatljivo malog dometa, njih odbacujemo.

Elektromagnetna sila je prilično slaba, i ona ponajviše zavisi od količine naelektisanja. E pa Sunce emituje toliko elektro-magnetnog zračenja, da sve ostale planete zajedno ne mogu ni da mu priđu –Kao kad bi pored nekog ogromnog reflektora od 10 000 vati upalili sveću.

Dakle ostaje nam samo gravitaciona sila. I sa njom je slična priča kao i sa elektro-magnetnom. Gravitacija ima veliki domet, ali njena snaga opada sa udaljavanjem. I to opada sa kvadratom udaljenosti. To znači, da ako se mi duplo udaljimo od neke planete, gravitacija će opasti četri puta. A planete su toliko udaljene, da doktor od 100 kila, ima jači gravitacioni uticaj na novorođenče nego li Saturn. I to, ako me pamćenje dobro služi, nekih 100 puta jači uticaj (da, toliko sam dokon da sam jednom prilikom to zapravo izračunao- ako ima još dokonih, javite se da vam dam formulu i da proverite ako ne verujete).
Znači otpada i gravitacija.. pa onda mora da je posredi neka peta nepoznata sila, reći će neko.
Ajde da zanemarimo to da ne postoji ama ni jedan bilo empirijski bilo teorijski razlog za postojanje te sile. I da zamislimo da samo astrolozi znaju za tu silu. I ajmo opet da pretpostavimo da oni to zanje ljubomorno čuvaju, i ako će dokaz postojanja te sile biti jedan od najvećih naučnih otkrića ikada, i bez sumnje im doneti nobelovu nagradu, i još niz nagrada, koje će finansijski da im obezbede pra-unuke. Drugim rečima predpostavimo da astrolozi nisu materijalisti već filantropi, tj. da svoje skupe usluge naplaćuju toliko skupo, čisto da bi većinu toga donirali crvenom krstu. A nakit, kojim vole da se kite je čista imitacija vredna 100dinara na najvbližem buvljaku.
Dakle, pretpostavimo sve to, i zamislimo da astrolozi znaju za tu petu silu, koja upravlja ljudskim sudbinama. Ajde da proanaliziramo kakava je to sila
Pošto svaka planeta podjednako utiče na čoveka znači da ta sila ne zavisi ni od mase ni od udaljenosti. Jer da zavisi Jupiter bi imao mnogo više uticaja od Neptuna, jer je mnoooogo bliži, i masivniji. A svi znamo da u natalnim kartama i Jupiter i Neptun imaju podjednak uticaj. A Sunce bi imalio toliko veći uticaj od ostalih planeta- pa kao u onoj gornjoj analogiji sa reflekotom i svećom. Znachi naša misteriozna sila ne zavisi od mase i udaljenosti.
E, ako ne zavisi, zašto se onda u proračune ne unose asteroidi, planetoidi.
Pluton je do skoro smatran planetom, i on je uključivan u astrološke proračune. U zadnjih nekoliko godinma smo otkrili desetine tela koje imaju karakteristike slične Plutonu (sastav, masa) zašto se oni ne uključuju u proračune. Šta je sa ateroidnim pojasom iza marsa. Tu imamo tela koja su po strukturi i masi (rekli smo da je nebitna al, nema veze) slična Plutonu, samo mnooooogo bliža. Šta je sa 200 milijardi zvezda koje se nalaze u našoj galaksiji (ako udaljenost nije bitna, a gore napisano ukazuje da nije bitna, moraju i one da imaju nekakav uticaj) i sa svim vansolarnim planetama, nedavno otkrivenim. Mislim jel sam ja jedini koji ovde vidi ogromnu nelogičnost. Ova misteriozna sila je sama sebi kontradiktorna i besmislena kao glupa metafora.

Astrolagija part II

I tako zagledan u neprozirni omotač koi okružuje naš grad, zahvaljujući kome će naša deca da se rode sa po nekim organom viška, i time postati superiorna rasa i novi korak u evoluciji čoveka, ili pak atrakcija u nekom cirkusu (u svakom slučaju budćnost naše dece je obezbeđena, i trebamo biti srećni, i zahvalni zbog toga) nastavljam sa svojim monologom.

Daklem, par hiljada godina nije kratak vremenski period. Zahvaljujući jednoj pojavi koja se naziva precesija stvari na nebu se menjaju. Ukratko, precesija je pomeranje ose oko koje se Zemlja okreće(slika ispod ilustruje kako to izgleda, u stvarnosti je to naravno mnogo sporiji proces). Šta, to znači, pa Zemljina osa (imaginarna prava, koja ulazi u severni i izlazi na južni pol, oko koje se Zemlja okreće) je usmerena ka najsjanijoj zvezdi u sazvežđu Mali medved. Šta to dalje znači, pa kad bi se našli na severnomn polu, ta zvezda bi bila tačno iznad naših glava. Što bi se više udaljavali od severnog pola ta zvezda bi se sve više spuštala ka horizontu. Drugim rečima tu zvezdu mošemo da zamislimo kao jednu ogromnu banderu koja je postavljena tačno na severnom polu, i zbog toga što nam ona pokazije gde se severni pol nalazi, tj. u kojem pravcu je sever tu zvezdu zovemo Severnjača. Siguran sam da svi ovu priču znate, i pitate se kakve sad sve ovo ima veze sa astrologijom. Pa i nema neke veze, ali je odličan primer za objašnjavanje precesije, koja i te kako ima veze sa astrologijom. Elem,

zahvaljujući precesiji, Zemljina osa se pomera (kog zanima zašto, nek gugluje da ne bi davio ovde sa tim), i ona neće zavek da bude uperena ka Alfi malog medveda. Tačnije, za 12 000 godina mi, tj. naši superiorni pra pra pra unuci će za severnjaču imati sasvim drugu zvedu (Vegu, iz sazvežđa Lire). Šta to sve znači, pa da stvari na nebu nisu stalne i da se menjaju sa vremenom. jedna od tih promena jeste da Sunce više ne prolazi tokom godine kroz 12 sazvežđa kao, pre par hiljada godina kada su prvi horoskopi napravljeni, već kroz 13. Trinaesto sazvežđe je Zmijonoša, i Sunce se u njoj nalazi između 29.11 i 17.12. Znači zahvaljujući precesiji sazvežđa se ne nalaze na istom mestu gde su bila pre tri iljade godina.

Sad se vratimo na početek, gde smo definisali astrologiju kao psedo nauku koja određuje sudbinu čoveka na osnovu položaja Sunca na dan čovekovog rođenja. Zahvaljujući precesiji taj položaj nije više isti, kao što je bio nekada davno. Evo kako to izgleda danas

JARAC = 20 JAN. – 16 FEB.

VODOLIJA = 16 FEB. – 11 MAR.

RIBE = 11 MAR. – 18 APR.

OVAN = 18 APR. – 13 MAJ.

BIK = 13 MAJ. – 21 JUN.

BLIZANCI = 21 JUN. – 20 JUL.

RAK = 20 JUL – 10 AVG.

LAV = 10 AVG. – 16 SEP.

DEVICA = 16 SEP. – 30 OKT.

VAGA = 30 OKT. – 23 NOV.

SKORPIJA = 23 NOV. – 29 NOV.

ZMIJONOSA = 29 NOV. – 17 DEC.

STRELAC = 17 DEC. – 20 JAN.

Znači, Sunce se 16.06 nalazi u biku, a ne u blizancima kao pre par hiljada godina. Što mene čini Bikom u horoskopu, a ne blizancem, kao što što astrolozi i horoskopi pokušavaju da me uvere. Dakle osnovni temelj na kome se astrologija zasniva puca.

“Ali to nije sve ima još” govorim ja sa upečatljivim tonom, i upućujem samoveren pogled u devojčine oči radi postizanja dramatizovanijeg efekta. Međutim devojke nema.. Ili je ona bila plod moje mašte, utvara, ili ,malo verovatno, obična devojka koju je moje izlaganje toliko smorilo, da se iskrala a da ja to nisam ni primetio..

Kako god bilo, ja ću ovde nastaviti priču o astrologiji, kasnije

Moja dva feninga, o

Sreda veče, jul. Posle vrelog dana  provedenog u senci monitora, pored ventilatora, konačno je došlo veče i  dobih želju da izadjem, iz čaure i rashladim se u letnjoj noći, i pivu. Sedimo u školskom dvorištu, na klupici, pijemo gore pomenuto pivo. Uobičajna ekipa, uobičajno veče, posle uobičajnog lenjeg julskog dana( heh, kao da mi ostali meseci nisu lenji, al sve jedno volim to da kažem). Prilazi nam moja školska drugarica, sa još dve osobe ženskog pola. Posle uobičajnog, klišea “pa gde si ti, nismo se videli sto godina šta ima novo” od koga je svima koje poznajem, ukljčujući i mene, a pretpostvljam i te drugarice, muka – ironično je što svi koje poznajm, uključujući i mene, koristimo tu frazu. Verovatno da je to jedan od krucijalnih razloga za funkcionisanje  Vaseljenje , i bez koga bi se verovatno urušila sama u sebe (jedna od mnogobrojnih Daglas Adam wanna be fazona, od kojih mi takodje polako postaje muka, zašto sam ga upotrebio.. ne znam, verovatno da bi ochuvao neki red i poredak u svemiru), ili je možda, čak u pitanju nešto sasvim drugo.. u svakom slučaju ne verujem da ću ikada  saznati zašto to govorimo.. Zagubnih se malo u “mislima”

Elem zapeta devojke pristaju da nam se pridruže na pivu. Nakon kraćeg razgovora jedna od njih me upita šta sam u horoskopu. Izgubljen u njenim crnim kao grob očima počeh da joj pričam

“Ja sam blizanac, i ako je sunce toga dana u biku”.

Nakon njenog zbunjenog pogleda, kojeg  jedva dočekah, jer imam potrebu da tako narušavam čovekov pogled na svet, i njegov sistem verovanja.. Šta da radim, slab mi ego, i imam potrebu da ga hranim. Šteta je što tu potrebu retko zadovoljavam, i zato većinu vremena provodim u isfrustriranoj-low self esteem agoniji. Mala šala,(postaje mi muka  kada pričam da mi je od nečega muka, ali muka mi je kada moram da naglasim da je nešto šala, i ako je u većini slučajeva to u stvari ¾ istina koju pokušavam da kroz šalu sakrijem; opet se malo šalim) jednostavno me iznervira kada vidim da se neko DANAS zanosi sa mambo-dzambo, hokus-pokus glupostima. Pa ljudi ne živimo više u srednjem veku, svemir se ne okreće oko Zemlje, i planete nemaju nikakav uticaj na nashu sudbinu.

Zašto, i bitnije – kako, ja to znam, će oni koje to zanima da pročitaju, verovatno u nastavcima

Daklem da krenemo od toga šta je to astrologija. Imajte na umu pre nego  krenem, da se ovde necu osvrtati na horoskope iz dnevnih novina, koji u sebi nose takve dubine od kojih pamet staje, tipa : “Oprez u saobraćaju”, ili “na poslu vam neko zavidi”, “ MOGUĆI novčani gubitak” i tako dalje. Ne, neću pisati o tim horoskopima, od čijih dubokih istina čoveku zastajne dah. Pisaću o astrologiji.

Astrologija je pseudo nauka, koja tvrdi da planete – tačnije njihova pozicija u trenutku čovekovog rodjenja, imaju presudan uticaj na čovekovu sudbinu. Otac moderne astrologije je Ptolomej, staro-grčki naučnik, koji je uspostavio geocentrični sistem(sistem u kome se smatalo da je Zemlja centar vasione, i da se Sunce, i sva ostala nebeska tela okrecu oko nje). Stari Grci (kao  verovatno i ostali narodi) su uživali u posmatranju noćnog neba (čitaoci ovih redova koji su imali prilike da, na nekoj plainini daleko od gradskih svetla, bace pogled na noćno nebo, znaju o čemu pišem), oni su noćno nebo lepo kategorizovali po sazvežima, dali im imena, koja se i dan danas koriste. Tačnije rečeno, oni su celokupno svoje verovanje (mitologiju, kako mi to danas zovemo) prebacili na nebo, tako da mi i dan danas množemo da vidimo moćnog lovca Oriona, kako juri nimfe Plejade. Zašto ih juri, i šta oće da im radi kad ih uvati, pojma nemam. E sad, zvezde i sazvežđa su bli stalni, uvek u odrećeno doba na istom mestu su oslikavali doživljaje bogova, drugih mitskih bica i heroja. Međutim, postojalo je par zvezda lutalica koje su…hmmm, pa lutale, i dobile ime po tome, lutajuće zvezde ili na grčkom planete. E sad se postavljalo pitanje, čemu su one služile, zašto su bile nestalne i nepredvidive. Odgovor je krajnje jednostavan, kad se malo bolje razmisli, bogovi su ih postavili tu da bi nam ispričali šta nas čeka, upozorili na stvari koje će doći etc. To je osnovna premisa, koju je u više ili manje različitoj formi, imao pretpostavljam svaki drevni narod. Ljudi, znatižečjna bića (što je dobra osobina, radoznalost ili ti želja za znanjem, nas je dovela tu gde smo), zanimalo ih je šta ih čeka(he, pišem ovde u prošlom vremenu, kao da se nešto promenilo), dodajmo tu i dozu gluposti da, i ako je nešto zapisano, ti možeš to da sprečliš i okreneš u svoju korist, ako znaš šta je to zapisano. Od toga su posebno patili kraljevi – ne daj bože da dođe neko, preuzme presto, i naškodi njegovoj zemlji i narodu. Zbog zabrinutosti za dobrobit svojih podanika, kraljevi su angažovali tadašnje učenjake, da im tumače zvezde i čitaju budućnost. Tako su Ptolomej i kompanija razradili sistem po kome funkcioniše moderna astrologija. U detelje neću da ulazim zato što ih ne znam, al poenta je, kao što sam gore napisao, da položaj planete u trenutku rođenja ima svekoliki uticaj na sudbinu novorodjenog čoveka. Pre par hiljada godina, u doba kada je smatrano da je Zemlja centar sveta( shto je i normalno za pretpostaviti, ako se nemaju nikakvi drugi podaci, jer gledano iz čovečije perpsektive, sve se i okreće oko Zemlje, tj. barem tako izgleda   ) to je i imalo nekakvog smisla. Međutim danas, gotovo više od dve iljade godina kasnije, postavljaju se neka pitanja, koja gore navedene tvrdnje dovode u sumnju..

Otprilike tako je krenuo moj monolog sa crnookom devojkom. Zanesen u priču, skrećem pogled sa tame u devojčinim očima, i pogled fokusiram na tamu u nebu i pokušavam da razaznam po koju zvedu, što je zbog uličnog osvetljenja praktično nemoguće.

Nastaviće se